• Сетите се ситуације када сте били у свађи са неким ко вам је близак- из школе или из куће.
•  Сетите се осећања пошто се то догодило. Која је била твоја реакција - шта си ти урадио/ла? Можда сте отишли у своју собу и плакали; Можда сте само црвенели и гризли усне; Можда сте појачали музику до даске; Можда сте погрдним речима засули другу особу; Отишли сте да се пожалите неком трећем.

​НЕГИРАЊЕ подразумева реакције кад и није заправо било реакције! Понашаш се као да се ништа није десило! Не показујеш своја осећања!Ако је то случај са твојом реакцијом, записаћеш на свом листу: НЕГИРАЊЕ СУКОБА
ПРОДУБЉИВАЊЕ- испољио, или чак искалио си сва своја осећања, не водећи рачуна да ли ће то повредити некога! Вређао си или чак физички напао другог.
ИЗРАЖАВАЊЕ СЕБЕ подразумева да си јасно изрекао како се осећаш, особи са којом си у свађи. Водио си рачуна да говориш само о себи и из себе. Јасно си рекао/ла да си повређен-а, тужан, бесан. Водио си рачуна о начину на који говориш и о тону свога гласа. О томе да не повредиш онога коме говориш о томе. 

• Прочитај и размисли о ставовима

ЛИСТА СТАВОВА

1. Насилништво је свакодневна појава.
2. Пошто мене малтретирају, ја имам права да малтретирам друге.
3. О насилништву било које врсте је најбоље ћутати.
4. На насилништво треба узвратити истом мером, иначе си кукавица.
5. Насилништво је однос међу људима. Тога нема код деце.
6. Насилништво није страшно. Брзо се заборави.
7. Понекад не знам како другачије, па сам насилан/насилна.
8. Увек су дечаци насилни, девојчице су нежне.
9. Сви су понекад били или ће бити насилници.
10. Старији су увек јачи од деце и увек буде како они желе.
11. Група је увек јача од појединца.
12. Моји родитељи боље знају шта мени треба и шта је најбоље за мене.
13. Када понекад не учиним шта ми се каже, стварно заслужујем батине.

• Задатак је да запишеш коментар  на сваки став који је наведен на листи.  ​

• Прочитај  пажљиво причу

 
1. Читање приче „Радост Европе“
 
            Сваког маја месеца у нашем главном граду се организује сусрет деце из свих крајева старог континента. Та манифестација се зове „Радост Европе“.
Игорова школа је увек та која прими највише деце – гостију, из других држава, на ноћење и дружење.
            Ове године Игор је био сигуран да ће добити малог другара за госта. Прошле године, када  је био трећи разред, учитељица је рекла да нема толико деце да би могао свако из разреда да добије госта, па су тако госта добили само неки. И то они чији су родитељи по неколико пута, пре тога, били у школи и лично разговарали са учитељицом. Ове године, и његова мама је долазила неколико пута. Испричала је шта су све припремили за госта и назначила учитељици колико је за све њих важно да добију малог госта.
            Гости су стигли! Почела је прозивка. Читан је списак Игоровог одељења. Редом, сваки ученик је добио госта! „Падала“ су руковања, грљења, махања руку у ваздуху – да се објасни нека непозната реч. Само Игорово име није било прочитано! Већ је почео да се чота  списак деце следећег одељења...
            Збуњен, у неверици, стајао је Игор усред бучне гомиле деце... Сузе су му кренуле саме... У ушима му је само нешто бубњало... Једва је могао да дише... Почело је да му се врти у глави...
            Учитељица се коначно окренула према њему: „Па како, сине, ти да примиш госта, када ти...“
 
 

• Задатак је да наставите  причу тако што ћете излистати све могуће разлоге које је учитељица могла да наведе у наставку реченице.

• Прочитај  пажљиво дефиницију

 
Стереотип је неко уврежено мишљење или став или идеја или тачка гледишта о целој групи људи.
Стереотипи су најчешће негативни, а могу да настану и на основу само првог утиска о само једном припаднику неке групе људи.
Неки пут и не сретнемо особу, већ само о њој слушамо или читамо, и на основу тога претпоставимо да су сви припадници те групе људи такви.
На основу претпоставке, а не на основу чињеница о некоме, стереотип настаје, распрострањује се и у њега почиње да се верује као у готову истину. Из тог разлога га је веома тешко препознати у нашој свакодневници.
Разговор о прочитаној дефиницији.
 

• Направи листу – списак стереотипа које одрасли имају у односу на децу: што више реченица које би почињале са: „Сви одрасли мисле да деца...“ 

​1. Читање Стратегија одлучивања:
Непосредно гласање је корисно када се доносе одлуке великог значаја и за које је пожељан допринос сваког ученика. Гласају сви ђаци, било подизањем руке, било тајним гласањем.
Гласање о приоритетима: ово је згодно када ђаци треба да сузе велики избор на мали број могућности. Ученицима се дозвољава да гласају по три пута. Могу да дају по један глас за три могућности, да сва три гласа дају једној или их поделе између две могућности. Онда се гласови сабирају да би се дошло до три могућности које су добиле највише гласова – оне представљају три приоритета за групу.
Представничка демократија Одељење изабере мали број особа којима се даје одговорност да доносе одређене одлуке без консултација са целим одељењем. Ово је корисна стратегија, када, одељење води неки сложени пројекат који захтева велики број одлука, које често треба доносити, јер се овако веома убрзава процес одлучивања.
Консензус: Одлучивање консензусом се користи када је важно да се размотри свачија идеја. Оно развија високе нивое комуникације и преговарања и подстиче осећај јединства у разреду. До консензуса може да се дође дискусијом са целом групом. Или ученици могу да раде у паровима да би дошли до решења око ког би се сложили обоје. Онда се два пара удруже у групу од четворо, размене своје одлуке и долазе до позиције која би била прихватљива за обе групе. Онда се групе спајају у још веће групе...
 
2. Усвајање стратегије одлучивања.
 
3. Примена стратегије – излиставање правиласа продуката са претходног часа

• Прочитај и размисли о праву

Дете има право да буде заштићено од мучења, окрутног поступања и кажњавања, незаконитог хапшења или других облика лишавања слободе.
 

• Осмисли  како би гласила правила (обавезе) за ова два права и запиши.  Треба задатку приступити креативно.