Реченице, које поред субјекта и предиката имају и друге реченичне делове, такође су просте реченице, али проширене. Сложене реченице су реченице које садрже два или више предиката.
Оне су састављене од две или више простих реченица.
0 Comments
Врста песме: народна лирска песма
Мотиви:
Слобода може да занесе, лепота да нас учини неопрезним. Таштина може да уништи лепоту. Родитеље треба слушати. Народне пословице: Хитар одвише срећу прескаче. Два су уха да се двапут чује, а два ока да се двапут види. „Ово је кратка прича о мени. Зовем се Стеван Раичковић и пре и после мога рођења моји родитељи су се стално селили с места у место, премештани са службом као и толики други учитељи. У једном од њих сам се и родио. Тај догађај пада на дан 5. јула 1928. године. Збио се у селу Нересници, крај реке Пека, у Србији. Родно место не памтим. Отишао сам из њега када сам имао две године. Од тада па до дана данашњег одвија се моје безуспешно трагање за завичајем.
Уместо једног – пронашао сам многе. Један од њих је Сента, крај Тисе, у којој сам провео добар део детињства. Други је Београд, у коме сам проћердао своју младост, град у коме одавно живим.” 1. Напиши какве су ове реченице по значењу.
Долази вук! Уради задатке! Сељаци дотрчаше. Где је вук? 2. Одреди реченице по облику. Милица је купила сладолед. Јован не иде у биоскоп. Миша неће бити на утакмици. 3. Одреди какве су по саставу реченице: Сања је лепа. → Мики шутира лопту. → 4. Oдреди ког је значења и облика реченицa. Милан слушa Не смеш то радити Саша, смири се Саша, можеш ли да се смириш Саша се смирио 5. Препиши реченице у супротном облику од написаног: Добро сам те чуо! → Јуче нисам био добре воље. → Помоћи ћу ти. → 6. Одреди службу речи у реченици. Цица ће сутра неуморно играти у позоришту. Већ и осмој години заљубио сам се у Милену. Ишли смо у исто одељење. Становала је близу центра, а ја подалеко од ње. Кад пођем у школу, идем преко стране, викнем:
- Милена, хајдемо! Време је! Она истрчи пред кућу, за њом и млађа сестра Рада, и довикне ми: - Сачекај да узмем торбу! И нас двоје одемо у школу. Тако из дана у дан. Вели она једном: - Знаш ли шта је јуче баба рекао мами? - Шта? - Каже: „Не знам Зоро, овај што сваког дана преко шора зове Милену - нешто ми је сумљив. Никада не омане. Сваког је дана ту пред полазак у школу. Како се не догоди да иде другом улицом? Нису ту чиста посла.“ А мама му вели: „Та мани се ћорава посла! То су деца. Нека их, нек се друже. Па у истом су разреду побогу.“ Али и на другој страни је примећено да сам увек поред ње. Почели су школу да ми се ругају: „Момак и девојка печена кокошка!“ Ја сам се на такву врсту повика љутио, али било ми је на неки начин и драго, јер ето... Милена је увек жестоко протестовала. Сва би се заруменила од једа. Чак су ме Анђелко и Андрија притискивали да признам да сам заљубљен - ја сам то одбијао. Међутим, почео сам о свему да размишљам. Прво, она је најлепша, добра је, хоће са мном да се дружи... ако је то љубав, онда сам ја заљубљен у њу признао сам себи. Једног петка поподне требало је да ми дође рођак из града, Михаило, мој вршњак. Неколико пута годишње долазио нам је у госте. Добро смо се слагали. Чекао сам га на аутобуској станици. Када је стигао, било је лепо обучен: сако, панталоне, бела кошуља са краватом, ципеле... Прави мали господин. Рекох му да треба да прођемо поред Миленине куће и да она има лепушкасту сестру Раду. -Значи ли то да је та Милена твоја девојка, па ми ти сада препоручиш да ја обратим пажњу на њену сестру? - испалио је као из топа. Како је могао тако брзо да ме провали!? Али, човече, зар ти мислиш њу да освојиш тако обучен? У тим сељачким чакширама, у штрикову од домаће вуне, са натикачима на ногама? Неће то баш тако лако ићи, колико се ја разумем у девојчице. Ма не брини. Обучен сам овако зато што је радни дан. Тако сам ишао у школу. Када треба, упицаним се ја, баш као ти сада. Зна то Милена! Међутим, она и ја смо само другови, из истог одељења. Осећао сам неку топлоту у образима, али сам његову претпоставку - да сам баш много заинтересован за Милену - благо негирао. Ником нисам смео да признам, па ни њему. Код куће су се гости обрадовали, поседели смо, мало се одморили и договорили да одемо до парка. Тамо се свако вече окупљају млади. То је корзо, шетња и дружење. Непогрешиво сам га водио према Милениној кући. Опет сам је дозивао с преке стране улице. Није се појавила. У том се на капији покаже њена бака Јула. - Пређи преко! Не могу да се дерем преко шора! Када смо пришли, рече: Отишле су под ватренку да једу роштиљ! После ће на плац. - Добро бако! Хвала! Одосмо даље. - Шта рече ова баба? Ништа је нисам разумео. Који је то језик? - Па наш! Рекла се да су Милена и Рада отишла до парног млина да тамо тресу, једу махуне дивљег рогача, гледича а после ће у парк. - Откуда ти знаш те називе? - Показивао нам је то дрвеће наш учитељ Хаднађев и говорио да можемо слободно да исисавамо густи сок из дебље, меке ивице гледичеве махуне. Има слаткокиселкасти укус. Није лоше. Стигли смо до парка и тамо је већ било више групица. Неки су стајали, други шетали. Милена и Рада су стајале са Стојаном и Живком, дечацима старијим од мене четири-пет година. Осећао сам се нелагодно. Шта да кажем брату? Мували смо се ту и ја сам пазио да не прођемо поред њих. - Па добро, где су те сестре: твоја Милена и моја Рада?- рекао је Михаило, посебно наглашавајући „моја“ и „твоја“. -Ма, ено их тамо, са оном двојицом. Кикоћу се. Вероватно ме још није видела. -Хајде да прођемо поред њих!- рече. Прошли смо два пута и - ништа. Када смо трећи пут пролазили рекао сам само: - Милена! - и подигао руку. Осврнула се видно изненађена, потом као да се љутнула, окренула и наставила разговор. - Милена!-рекао сам мало тише, чак некако болећљиво и скоро молећивим гласом. Нагло се окренула, дошла до корак до нас и сасула ми у лице: - Зар не видиш да сам заузета!?! Михаило ме је нагло повукао за руку и ошамућенног одвео до прве клупе. - Освести се, човече! Она не хаје за тебе! Тако ти је то са девојчицама. Увек гледају оне старије. Дан шале се у многим земљама обилежава 1. априла. Тог дана људи једни другима праве безопасне смицалице и објављују лажне новости, с циљем да их доведу у смешан положај. У народним причама и баснама увек неко некога надмудри
o Шта то значи? o Да ли је исто неког надмудрити и преварити? o Да ли сте ви некада неког надмудрили? |
УчитељицеВесна Николић Архива
May 2021
|