ПРИМЕР 1:            СТИГАО ЈЕ  МАЈ  У МОЈ КРАЈ
Сиви и тешки облаци спаковали су кофере још у априлу и отпутовали далеко, на радост  свих нас. Сунце је просуло  своје зраке у сваки кутак мог места и коначно је стигао Мај. Пролеће се разбуктало и расанило и  дани су постајали топлији и дужи.
Природа се пробудила из дугог зимског сна. Дрвеће је обукло своја огромна зелена крзна, травнати тепих је постао зелени, а птице поново певају са грана и својом песмом се буде и развесељују све око себе. Проветале су и прве руже. Пупољци  су се раширили  и добили јарко  црвену боју. И прве трешње, радост сваког детета, стигле су у моју улицу.
Природа одише свежином и ведрином, баш као и људи који журе и трче у свим правцима. Испред кућа стари седе на клупама, посматрају  остали  свет и причају неке своје приче. Паркови  су препуни деце и њихова гаја  и песма се шире свуда. Сви су полетни  и добро расположени, а ми деца журимо из школа у своје куће како бисмо што пре истрчали напоље да се играмо.
Мај је донео дуге шетње и одласке  у природу, до реке, до шуме, до језера. Викендом људи одлазе на излете где праве роштиљ  и уживају у благодатима живота.
Сваке вечери окупљамо се у нашој улици и смишљавамо нове игре и авантуре. Играмо се лоптом, јуримо, скривамо се, возимо бицикле. Постало је традиција да сваке године идемо на бербу  трешања. Увек смо добродошли код неких комшија, чак нас позову и кажу „нека, децо, само дођите и уберите колико год можете да понесете, бољи сте од врана.“
А има и оних код којих кришом упадамо  па може ли се  рећи да си имао лепо  детињство, ако бар једном ниси упао  у комшијско двориште да убереш коју  трешању.  И није нма стало  до  трешњи, увек их наберемо превише  него  нам је слатко да се шуњамо и нешто кришом радимо. Увек нас опомену  речи „хеј, ви мали лопови, сад ћу да вас ухватим“  и онда ми почнемо  да бежимо како не бисмо надрљали, а после  се томе  сви слатко смејемо. Не заврши се увек  наивно, неколико пута смо се саплели и зарадили прве модрице те године, па чак и остали без „улова“. Не каже наш народ не каже џабе „ко хоће веће , изгуби из вреће“. Бар ћемо једног дана имати лепе успомене.
Тако нам пролазе мајски дани, дани када уживамо и играмо се до миле воље, када смо безбрижни, осим ако имамо лошу оцену, јер се ближи крај школске године, а онда треба сести и  загррејати  столицу  или  ће предстојеће лето бити  велика пропаст.

ПРИМЕР 2:               ПРОЛЕЋЕ У МЕНИ И ОКО МЕНЕ
           Хладни и кишни дани су напокон отишли. Нечујно и неприметно ушло је  пролеће у мој град. Нема више оне тужне зимске тишине.
            Кажу да је пролеће најлепше годишње доба, да буди живот и доноси радост.Топли зраци пролећног сунца пробудили су успавану природу. Пролеће ме подсећа на сликара који својим бојама оживљава све што дотакне. Променила су се поља, шуме и паркови. Озеленело је дрвеће и шарене се терасе у мојој улици. Једна стара трешња у комшијином дворишту обукла је своју нову хаљину од розе цветића. Чује се зујање пчела и весела птичија песма док се ветрић поиграва са зеленим листићима топола у дворишту моје школе. Шепуре се нарциси на пијачним тезгама и плаве љубичице на градским булеварима. Све је другачије, лепше и ведрије. Мириси пролећа поигравају се у ваздуху. Док се играм са друговима у парку осећам мајску свежину и зов природе на буђење. Тај зов утиче и на мене, осећам потребу да се стопим са природом. Желим да останем напољу да удишем свеж ваздух, слушам песме што компонује пролеће и посматрам ведро небо изнад себе. Тај осећај ми пуни „батерије“.
        Пролеће је стигло и све се променило. Волим пролеће у свом граду.

​ПРИМЕР 3:                           ПРОЛЕЋЕ  У  МАЈУ
Након дуге и хладне зиме, коначно је стигло пролеће, најлепше годишње доба. А у најлепшем годишњем добу најлепши месец је мај.
Дрвеће је олистало, ливаде се зелене птице цвркућу на све стране. Све је пуно живота. Цела природа се труди да надокнади месеце мировања и скривања.
И Сунце покушава да надокнади време које је провело скривено иза тешких облака као да се извињава што га дуго није било. Баш је све весело у мају и деца су весела, желе да се истрче и да из себе избаце све зимске месеце када су била стегнута и приморана на мировање.
Волим мај, то је моје омиљено годишње доба сва деца су срећна што могу да се друже и избаце енергију из себе.

​Једном је Месец сишао на земљу.
Радојица, тужан и уплакан, седео је поред мрачног прозора.
Он ноћу кришом чита у малој соби занимљиве књиге.
 
Именички скуп:
Радојица – тужан, уплакан
Прозор – мрачан (мрачан прозор)
Соба – мала (мала соба)
Књиге –(занимљиве књиге)
 
Глаголски скуп:
Када : једном је сишао, ноћу је читао
Где _ је сишао на земљу, је читао у соби
Како: кришом је читао 

План препричавања:
- Велики град без цвећа и дрвећа
- Девојчица чује само тишину
- Сусрет девојчице и Беле Мишице
- Бела Мишица и девојчица у врту пуном цвећа
- Олданини вртови
- Упознавање девојчице и Олдане
- Упознавање вилинског света
- Жеља девојчице да помогне својој мајци
- Промена набоље у девојчицином животу

Тема: усамљена девојчица
Ликови: девојчица, Бела Мишица, Олдана
Особине ликова:

• девојчица: усамљена, добра, одушевљена, пожртвована, срећна
• Олдана: воли себе, забавна, необична, дарежљива, хумана према девојчици

Фантастични мотиви: цвеће које пева, виле, звездани прах
Порука: Срећа која се не дели није срећа