МАРТОВСКО СУНЦЕ
Милован . Данојлић: Пред сваким прагом нешто се мило и тихо дешава Бака васцели дан пред капијом дремуцка, Замишљена, као задатак неки решава ... Палцем је врело сунце у леви образ куцка, Опипава јој пулс, обилази је полако, Виси јој над главом, о грани, као мешина вина. Предвече, одлазећи низ пут, оно јој шапуће: „Бако, буди без бриге, живићеш најмање сто година. ”Ваздух мирише по жбуњу и топи се од среће. На северној страни крова чаршав снега сплашњава. Сунце, ко пијанац, по улицама људе пресреће И нешто им преслатко објашњава. Цео свет личи на кућу која се кречи Све мачји непослушно жмирка, ништа ту не мирује. Стари учитељ је немоћан, Слабe су његове речи: Кроз школске прозоре сунце поваздан провирује.
0 Comments
Leave a Reply. |
УчитељицеВесна Николић Архива
May 2021
|