Свети Сава у причи и песми

Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање. Рођен је између 1172. и 1175. године. На крштењу је добио име Растко. Ново име Сава дато му је када се закалуђерио у манастиру Св. Пантелејмона у Светој Гори. Детињство и дечаштво провео је на двору свога оца, у то доба најкултурнијој средини у целој држави. Школа тада није било у дашњем смислу, па се писменост учила по манастирима и црквама или на великашким дворцима. Васпитање је било класично и богословско. Растко је на очевом двору добио лепо књижевно образовање. Кад је навршио петнаест година добио је, по тадашњим обичајима, један део државе да њом управља. По томе што су се и мајка и отац у старости покалуђерили види се да је једна од најважнијих црта на Немањином двору била побожност. Растко је донео одлуку да се потпуно посвети Богу и само је чекао погодан моменат да то и оствари. Закалуђерио се на Светој Гори да би после краћег времена отишао у манастир Ватопед, где остаје све до подизања Хиландара. Свети Сава је радио на ширењу хришћанства, православне вере, која у то време није била дубоко у народу укорењена. Путовао је по земљи, држао проповеди, поучавао народ. Умро је прерано (14. јануара 1235.) у Трнову. У манастир Милешева пренето је 1237. године.

---

​                                                   Свети Сава и праведник
Био тако један човек, који је био јако побожан и чисто се светачки држао. Само се нигде није исповедао. Управо уочи дана кад ће умрети, јави му се у сну свети Сава и рече: „Добри човече, ти си добар, побожан и праведан, али си само на највећу дужност хришћанску заборавио – ниси се исповедао, па зато си и самог Господа Бога увредио. Стога, да нам души милостиви и свемогући Бог даде рајско насеље у Слави Небеској, ваља нам се поред осталих богоугодних дела редовно исповедати, јер иако си праведан, ниси још онако праведан као онај који се исповеда и причешћује. Свако чељаде треба занављати и снажити тело и душу своју Пречистом Крви и Телом Христовим.“ После тог сна човек се пробуди, дршћући као шиба и кајући се што се није исповедао. Сутрадан, кад је умро, појаве се Анђео и враг за душу његову. Па збиља, иако је праведан био, ипак на кантару светог Аранђела претегне на ђаволску страну зато што се није исповедао.

                                      Свети Сава и браћа која се деле
Србе Косовце нађе једне године страшна невоља. Зађе нека болештина међу њихова велика стада, те им овце стану нагло мањкавати. Они се почну молити светом Сави, да им помогне у невољи и да им сачуна стада. свети Сава прими њихову искрену молитву, обуче се у калуђерско одело и крене са својим оцем светим Симеоном међу Косовце. Идући тако, прођу поред два рођена брата, која су баш тада делила имање што им је од оца остало. свети Сава прође поред њих и не каже им ништа. То паде у очи светом Симеону, па упита светог Саву: „Зашто, синко, ништа не каза оној двојици, поред којих мало пре прођосмо, кад ништа рђаво не чињаху?! Свети Сава одговори оцу: „Ти, оче, рече да они ништа рђаво не чињаху, а зар не виде да деле имање које им је од оца остало, а тиме замећу између себе свађу, мржњу, завист, пакост, те ће тако брзо осиромашити и никада више неће живети у братској слози, миру и љубави. Ето зато их не поздравих кад поред њих прођох“.                                                                                               
Путујући тако прођу поред неколико људи који су седели крај казана и пили ракију. Свети Сава прође и поред њих и ништа не проговори. „А зашто, синко, овима ништа не рече, кад људи мирно сеђаху?“, рекне свети Симеон светом Сави. „Ти оче, рече, да су то мирни људи, а они су најнемарнији од свих осталих које може земља да роди. Седе, беспосличе и пију отровну ракију, па се по ваздан грде, псију и бију, па после од њих имају муку и Бог и добри људи. Зато их не поздравих кад поред њих прођох“