  Са развојем цивилизације отпад постаје све важнији проблем. Само у Великој Британији се годишње баци око 70 милиона тона отпада годишње, што износи више од тоне по глави становника. Отпад је загађивач ваздуха, воде и земљишта. За људе, отпад који се гомила представља опасност по здравље, не само тиме што поједине врсте отпада труле, већ и зато што представља извор хране за пацове, буве и друге преносиоце заразних болести. Отпад узрокује тзв. амбијентално загађивање јер ружи околину и непријатно мирише.
Подела отпада може се извршити на неколико начина. Најчешће се као критеријум узима врста материјала од којег је одбачени предмет сачињен (лим, хартија, стакло, органски материјал...) што је погодно и за разврставање у циљу рециклаже. Такође, критеријум може бити и извор отпада (да ли је у питању домаћинство, фабрика, болница...) јер се на тај начин може увидети потенцијална опасност од одбаченог материјала у циљу што безбеднијег одлагања. Ово је посебно уочљиво код нуклеарног отпада. Постоје и други критеријуми за разврставање отпада. Просечна породица у Европи баца око две тоне отпада годишње. Од тога: Депоније су места где се одлаже отпад. Представљају најједноставнији, најјефтинији и тако и најзаступљенији начин одлагања отпада. Готово 80% отпада у Европи се одлаже на депонијама. Најпогоднији су кратери у земљи заостали од каменолома или рудника. Када се отпад постави у кратер, преко се наспе земља и на тај начин добијају слојеви. При овоме се води рачуна да кишница која дође у додир са отпадом не дође до река и тако их загади. Ипак, постоје и депоније које се не затрпавају земљом, али где се води рачуна да испуњавају неке услове (да не буду близу града, реке или подземне воде, да не буду на ветровитом месту и сл.). Депонија која не задовољава ове услове и није верификована од стране стручних служби назива се дивља депонија. Некада се отпад спаљује, што има за предност приметно смањивање количине ђубрета, а и пепео је чист и на њему нема патогених бактерија. Такође, у свету постоје фабрике за спаљивање отпада (Едмонтон код Лондона, Билефелд у Немачкој) које на тај начин производе електричну енергију. На неким местима, отпад се меље и претвара у чврсто гориво, те користи уместо угља. Ипак, овакве фабрике за спаљивање отпада су скупе, а дим који испуштају загађује ваздух.
0 Comments
Иако се животиње не виде, њихово присуство може се открити помоћу различитих трагова које остављају за собом, на земљи, песку или свежем блату. Читајући трагове животиња, људи (шумари, ловци, природњаци, Индијанци...) могу лакше да пронађу и помогну животињи ако се нађе у невољи. Читање трагова пружа предност, али захтева ивелику одговорност.
* Трагове можемо поделити у групе: - трагови ногу, - остаци хране, - измет животиња, - остали трагови: длака, остаци крзна, пера, гнезда и друга пребивалишта, паукова мрежа, оштећења на стаблима и другим биљкама...  Реши осмосмерку и откривају шта се крије у преосталих 11 слова.
ДРВО ДУГА ТРАВА ВУК МРАВ ПОЉАНА ПОТОК ЛЕПТИР ЛИСИЦА ПТИЦА ВАЗДУХ ОБЛАК МОРЕ СУНЦЕ ОКЕАН Током боравка у природи наилазимо на разноврсне самоникле биљке. Ове биљке повољно утичу на чистоћу ваздуха:
 - Током боравка у природи добро је да знамо да тумачимо знаке који нас окружују: - оријентација помоћу годова, сунца, маховине, компаса - предвиђање временских прилика - Планинарски знаци: Постављају их шумари, чувари шумских газдинстава, националних паркова, извиђачи, истраживачи. Налазе се по дрвећу и стенама уз шумску стазу, како посетиоци не би скренули са стазе већ на најлакши и најбезбеднији начин стигли на жељено одредиште. Ове ознаке пружају нииз корисних информација како избећи опасна места и одржати жељени правац кретања. Ознаке:
 |
RSS Feed
